Biodiverzitet

Kao što sam rekao, nakon što smo naučili koji su uslovi života na Zemlji, vreme je da naučimo šta je to biodiverzitet.
Biodiverzitet nastao je od reči bios - život i diversus - različitost.
Biodiverzitet ili biološka raznovrsnost je pojam u biologiji koji označava ukupnu raznolikost živok sveta.On obuhvata sve različite i promenljive oblike, pojave i procese koji su postojali, nestajali ili još postoje na Zemlji.
Danas na Zemlji živi 3 - 10 miliona vrsta.
I to: Monere - 10.000
       Protiste 70.000
       Gljive 67.000
       Biljke 322.000
       Životinje 1.320.000
Opisano je njih samo 1, 75 miliona.
Izumrlih vrsta je neuporedivo više nego onih koje žive danas.

ODNOSNO, BIODIVERZITET JE SVEUKUPNA RAZNOLIKOST ŽIVIH BIĆA, GENA I EKOSISTEMA NA ZEMLJI.

Nepostoji deo planete koji nije naseljen: od velikih morskih dubina, planina, glečera, kanjona pustinja itd.

Biodiverzitet obuhvata:

• svu raznolikost gena (genetički diverzitet) svake jedinke u okviru bilo koje vrste
• raznolikost i specifičnost svih pojedinačnih vrsta ili diverzitet vrsta (specijski diverzitet)
• raznovrsnost ekosistema ( ekosistemski diverzitet) 

Genetički diverzitet - obuhvata raznovrsnost gena. Svako živo biće ima određene osobine (koje određuju geni) po kojima se razlikuje od drugih živih bića, ali i od jedinki svoje vrste. Ako posmatramo genetičku raznovrsnost ljudi, možemo primetiti da se međusobno razlikuju po boji očiju, kose, kože, telesnoj visini. To sve određuju geni.

Specijski diverzitet - Živa bića mogu biti najrazličitije veličine. Najsitniji organizmi imaju sbega nekoliko mikrona, dok najkrupniji može biti digačak 30 m. Živa bića mogu biti jednoćelijska (kao ameba) ili višećelijska - sastavljena od velikog ili malog broja ćelija. (kao zmija) 

 Ekosistemski diverzitet - raznovrsnost ekosistema npr: šuma i livada.

Sve vrste mogu postojati u morfološki različitim oblicima : - polovi

                                                                                       - starosne klase

                                                                                       - sezonske forme

                                                                                       - geografske varijante

                                                                                       - ekološki tipovi

Živa bića na različite načine dolaze do hrane. Veliki broj organizama je samostalno stvara i oni se nazivaju autotrofi (najčešće biljke), dok drugi koriste već gotovu hranu - heterotrofi (najčešće životinje), i organizmi koji kombinuju oba načina iskrene - miksotrofi. Svi se oni razlikuju po prilagođenostima na određeni način ishrane.

Biodiverzitet je nastao tokom evolucije živog sveta koja je počela pre mnogo miliona godina i traje do danas. Uloga svake pojedinačne vrste je neprocenjiva za funkcionalnost i stabilnost cele planete. Zato je važno brinuti o pravilnom odnosu sa prirodom, jer nepravilnim odnosom doprinosimo većem izumiranju vrsta na planeti. Što pretstavlja katastrofalan gubitak. Svaki organizam ima svoje mesto u procesu kruženja materije i proticanja energije. I zato pazite kada odlučite da više ne držite kućnog ljubimca kojeg imate ( kao što su kornjača, razni hrčkovi, ribice, zmije, gušteri, pauci, papagaji i mnogi drugi) nikako ih ne ostavljajte u prirodi već ih vratitie tamo odakle ste ih kupili jer stavljanje bilo koje vrste koja neprpada tom  ekosistemu u kojem biste je ostavili izaziva čitav lanac ekoloških problema a ponekad može izazvati i ekološku katastrofu. 
Tokom istorije živog sveta mnogi su organizmi nastajali, nestajali i menjali se. To je dovelo do današnjeg biodiverziteta. Zato: DA SU U PROŠLOSTI SVI ORGANIZMI BILI ISTI PRVA VELIKA PROMENA ZBRISALA BI ŽIVOT KAO POJAVU SA NAŠE PLANETE, A DOSAD SE ODIGRALO 5 VELIKIH MASOVNIH IZUMIRANJA VRSTA! ALI JE ŽIVI SVET ZBOG RAZNOLIKOSTI USPEO DA OPSTANE!
Centri biodiverziteta su: planinski masivi, kanjoni i klisure, stepe i peščare, močvare, barska i ritska područja.
Biodiverzitet je najveći u tropima, morima i okeanima (čini 50% biodiverziteta naše planete).
 Takođe biodiverzitet je neprocenjivi ljudski resurs! U svim oblastima života i proizvodnji gotovo svih stvari koje postoje.
Zanimljivost: indeks biodiverziteta se može izračunati tako što se ukupan broj svih vrsta na 1m2 podeli sa ukupnim brojem svih vrsta biljaka na 1m2.